Током графичке обраде хиландарских повеља (2006) уочио сам да на свакој повељи постоји калиграфски урађен крст који се веома разликује од опредмећених крстова из тог периода. Писари – калиграфи су крстове цртали исто као и слова са серифима и то их и разликује од опредмећених. То ми је и дало идеју да крстове дизајнирам према оригиналу, задржавајући серифне облике, а да дизајн прилагодим изради опредмећених крстова. Прва варијанта је била да стубови и пречке буду округли али на примедбу и уз помоћ Стеве Живкова сам коначно одлучио да стубови и пречке буду плочасти.
За почетак, од 200 крстова, је одабрано 12 владарских крстова династије Немањића са наследницима, погодних за израду. Они имају религијску, историјску и културну вредност што је у данашњој пракси сасвим ретко.
На слици се виде делови повеља са крстом и моје дизајнерско решање.

Издвојио бих мишљење врсног познаваоца средњовековне историје уметности и сарадника Музеја примењене уметности у Београду Душана Миловановића.

Свима којих се ово тиче

Позвао давно, неки владар протомајстора, показао му невешти цртеж, па рекао: ''Протомајсторе – сагради ми овакав храм''. Гледао мајстор цртеж, дуго ћутао, по нешто упитао па обећао: ''Саградићу, господару''. И, не без муке, после неколико лета освануло је светилиште, лепотом благословено и добротом испуњено.
Транспозиција из две у трећу димензију јесте иницијални и суштински усуд укупне уметности, а чини се и суштина људског стваралаштва. Од орнамента и пећинске слике до првих скулптура, алата, касније грађевина, машина... дизајнерских и мултимедијалних подухвата, све je почињaло од забежене мисли, од слике; и ако је след догађаја био повољан – прелазило и у 3D.
Остављање печата, сопственог знака што је дефинисао сам потпис, а у најдубљем смислу и   личност, старо је колико и свест о личном значају, достигнућу, доприносу. Потреба да се забележи, потврди, овери толико је значајан акт да се њиме бави обимна помоћна историјска наука: сфрагистика или сигилографија; зависно од тачке гледишта – грчког или латинског. Ми бисмо рекли – наука о печатима, и потписима, уз њих; на документима, и повељана особито.
Неизмерна су блага хиландарска; и духовна и материјална, с тим што се пречесто преплићу и тешко их је раздвајати. Рецимо, само дипломатар манастира Хиландара, најбогатији у повесници Срба, броји 507 рукописних повеља и хрисовуља, на пергаменту и на хартији.
У каталогизацији, обради и припреми за издавање овог драгоценог и обимног корпуса, поред низа научника учествовао је типограф и дизајнер Зоран Костић. Овај стручњак познат је пре свега као дизајнер ћириличних посстскрипт писама, односно преко 200 ћирилских типографских писама (фонтова). За Хиландар је урадио најкомплетније старословенско писмо „Хиландарски устав“ који је сада у јавној употреби. Од 2006. за Хиландар ради дигитализацију свог културног блага и кроз израду база података систематски обрађује све споменичке фондове.
Дуго бављење озбиљним послом зна да изроди и генијалне идеје. И иначе систематичан и склон синтетичком начину размишљања селектовао је 200 сликаних (калиграфски нацртаних) крстова са повеља а затим одабрао 12 најтипичнијих са повеља Немањића, почев од Великог жупана Стефана, уз додатак наследника – кнеза Лазара, Вука Бранковића и Стефана Лазаревића. Дизајнирањем их је графички довео до идеалних знакова, који се разликују међусобно и може се рећи да чак дефинишу личности и карактере појединих владара.
Следећи корак је био превођење символа у трећу димензију, односно израда оригиналних крстића пекторалне намене, дакле за ношење око врата, на ланчићу или врпци. Савршено стилизовани од почетка и савршено изведени ови предмети имају особине ромејске аристократичности. Они су истовремено елегантни, али и стамени, суптилни и знаковити, у сваком случају допадљиви и пријемчиви за многе будуће носиоце. У сарадњи са неколико дизајнера других струка (ливење, амбалажа, пратећа документација) окончан је несвакидашњи посао назван Васкрсли крстови Немањића из Хиландарских повеља и хрисовуља (1243 – 1411).
У невероватно оскудном корпусу понуде предизајниране меморије из српске баштине овај изванредни посао господина Зорана Костића представља несвакидашње освежење и допринос могућем правцу размишљања за предузимање будућих, сличних подухвата.
Верујемо да се ова основна база у будућности може знатно проширивати и умножавати.

Београд
5. јуна 2018. Лета Господњег                        Душан Миловановић