Ако знаш како и можеш шта те спречава да урадиш?

 

фото: С. Матејић

Почетком септембра 2003. године братство манастира Хиландара обратило ми се са жељом да им израдим српскословенско ћириличко писмо, уставног типа из периода 12. до 15. века, на основу више од 800 рукописа из манастирске ризнице. Писмо које би било реплика рукописа из тог периода не постоји, а оно што користе научници и Црква неодговарајуће је и по облику слова и по могућностима тачне репродукције текстова са многобројним надметнутим словима и надредним знацима.

Захтев монаха Јосифа у име Хиландарског братства је био:
„Мислим да ћете се сложити да би слова требала слиједити битне карактеристике слова у већини рукописа, као што су:
•    Блага укошеност у десно
•    Незнатна повијеност усправне линије слова која се креће од 1/3 до 1/2 висине слова
•    Дефинисаност облика и правилност слова“

На основу 13 рукописа са више стотина скенираних страна, приступили смо проучавању рукописа. За основу будућег писма, одабрано је „Четворојеванђеље Патријарха Саве IV" из 14. века (1354/75). Рукопис је писан гушчијим пером, на пергаменту, уставним писмом српске редакције и рашког правописа. Испоставило се да је писар Симон или Симеон који је исписао 5 књига за Србе и 4 за Бугаре. У сваком случају врсни калиграф, који је оставио, по нама, најлепши рукопис у српској писмености у периоду од 12. до 15. века.
У то време нисам много знао о старословенском писму. Само сам знао да је компликованије и да има више слова. Убрзо сам схватио сву сложеност задатка. Само да напоменем неке. Нема раздвајања речи а када дође до краја маргине настави да пише у следећем реду. Интерпункција не постоји у савременом смислу. Тачка није крај реченице већ означава, на пример, неки важан део текста. Надметнута слова су могла да се пишу изнад или између два слова. Такође и многобројни надредни знаци. Бројни систем није познавао нулу а цифре су уствари биле слова. Да би знали да ли је нешто слово или број, за број се стављала средња тачка испред и иза броја. Свака редакција је имала око 50 слова са повременим променама током времена. Савремена ћирилица има 30 слова коју смо сместили на 26-о словну енглеску тастатуру користећи још 4 тастера на којима су разни симболи како би могли дирекно са тастатуре да куцамо целу ћирилицу. Сада имамо 50 слова која треба да се некако логично распореде на тастере. Што би ови млађи рекли „лудило мозга“.

Уз велику муку и помоћ стручњака за српскословенски језик тог периода проф. Димитрија Стефановића, проф. Ћорђа Трифуновића, и нарочито Виктора Савића из Института за српски језик, и књиге „Историја српске ћирилице" Петра Ђорђића успели смо да сачинимо евиденцију:
1.    стандардних слова и варијанти њиховог писања у распону од три века;
2.    лигатура;
3.    надметнутих слова са титлама и без њих;
4.    надредних знакова;
5.    бројног система;
6.    интерпункције;
7.    симбола;

Иако је захтев био да се уради српскословенска редакција, одлучио сам да урадим старословенско писмо које покрива све редакције и које може да се користи у целом свету.
У самом рукопису које смо користили за основу писма, нажалост нисмо пронашли сва слова, па смо на основу увида из других рукописа та слова реконструисали, према потезима и облицима из Четворојеванђеља.
У курент је убачено и неколико слова и лигатура које не припадају овом стилу, али су користишћена у 15. и 16. веку па су ту ради комплетности.
У верзал су убачена нека слова која нису нађена у насловима, опет из истих разлога, али неке лигатуре нису узете у обзир јер стилски потпуно одударају.

Све ово изгледа систематично у смислу: пројектни задатак, анализа, разрада и коначно израда писма, баш као у теорији. У реалном животу све је другачије, па и у овом подухвату. Бар три пута смо помислили да је посао завршен, али само у последњем случају имали смо 76 измена и допуна - све оправдане. Извршити измене у систему од 4.356 слова, променити редослед Уникодових кодова, поново уазбучити, додати нове керн-парове, дефинисати нове алтернативне карактере и сачинити нову тастатуру - то је прави изазов.
На крају завршисмо подухват, у светским размерама апсолутно пионирски, а у националним размерама сачинисмо алат за изучавање корена нашег језика и писма, као и за рашчитавање и архивирање у електронском облику историјске грађе средњег века.

Израђено електронско српскословенско писмо „Хиландарски устав“ (пројекат је трајао 18 месеци (2005–2006) и у целости финансиран од стране Хиландара. Писмо има 4300 карактера и једино је у свету које омогућава потпуно репродуковање српскословенских текстова, укључујући надметнута слова, лигатуре, бројеве, симболе и глифове). Писмо је јавно доступно.

На основу захтева бројних научних институција, Министарство науке је финансирало израду писма „Монах“ за научну обраду старословенских текстова. До сада је већ одштамано неколико књига овим писмом. Писмо је јавно доступно.

https://www.cirilica.net/staroslovenska-pisma-old-slavic-fonts

Иницијатива манастира Хиландара за израдом старословенског писма је резултирала Међународном конференцијом „Стандардизација старословенског писма и његова регистрација у Уникоду“ одржане октобра 2007. у Београду у организацији САНУ. Конференција је побудила велико интересовање код свих светских слависта јер се указала прилика да се после 1000 година ћирилице она коначно и стандардизује. Цео концепт стандардизације и регистрације је урађен у Задужбини манастира Хиландара. Стандард старословенског ћириличког писма издат је од стране Хиландара 2008.