Рођен у Београду 1947. године. Дипломирао Геодезију на београдском Универзитету и завршио постдипломске студије фотограметрије на ITC, Enschede у Холандији. Професионалну каријеру почиње као програмер за геодезију и фотограметрију, а затим ради у Одељењу за истраживање и развој при Заводу за фотограметрију у Београду и потом као шеф рачунског центра.
Инспирисан визионарским чланцима који су рачунарску припрему за штампу (Desk Top Publishing) описивали као посао будућности, одлучује да крене у изазов новог посла. Улогом од 8000 $ купује свој први Мекинтош и Епл ласерски штампач и 1987. године са пријатељем оснива Студио Б&З, први те врсте у Југославији.
Дизајном писма почео је да се бави из нужде. Наиме, у то време нису постојали ћирилична постскрипт писма а у Адобе–овим оригиналним латиничним писмима није било наших слова. Своје прво ћирилично писмо (Ресавац) дизајнира већ 1987. године - прво постскрипт писмо у бившој Југославији. Само неко ко је у то доба радио писма на Мекинтошу, користећи Фонтографер 2.4 са постскрипт тип 3 фонтовима без хинтова, може да разуме тешкоће са којима су се сретали они који су покушавали да креирају постскрипт фонт. Једнако мукотрпан био је и посао око измене латиничних фонтова да би се додала наша слова све док Адобе није обелоданио структуру постскрипт тип 1 фонтова.
Дизајнирајући свој први фонт, аутор открива један сасвим нови свет који га опчињава својом сложеношћу и неслућеним могућностима креације. Била је то љубав на први поглед, а чини се и за читав живот.
Као резултат ове опчињености и чињенице да постоји велики недостатак ћириличких писама настале су, на основу латиничних оригинала, следеће фамилије ћириличких писама: Авангарда (Avangard), Информатика (DIN Engshrift), Еразмо (Eras), Футур (Futura), Ерик санс (Gil Sans), Хелвеција (Helvetica), Машина (Industria), Де Спиња (Lubalin) и многа друга.
Поред тога аутор ових писама направио је и неколико својих, оригиналних писама: Београд, Костић Санс, Костић Сериф, Дизајнер Раунд, Why Square* и Just Square* (сва писма у ћириличким и латиничним верзијама), као и неколико писама за децу: Скеч, Неуредан, Трескавац, Анкица, Батке. Такође је урађен пројекат „Букварско писмо“ који се састоји од три писма и нацртаних основних потеза за вежбање лепог писања.
Као плод дугогодишње сарадње са београдским типографом Ђорђем Живковићем по његовом дизајну, настала су ћириличка писма: Флах скрипт, Гарамонд, Лепи скрипт, Манасија, Наисус, Раваница и Трајан.
На захтев братства манастира Хиландара септембра 2003. године урађено је српскословенско ћириличко писмо „Хиландарски устав 5“, уставног типа из периода 12. до 15. века. Писмо је верна реплика рукописа из тог периода и завршено је новембра 2004. Писмо је уствари систем који садржи сва слова старословенске азбуке са варијантама њиховог писања током 3 века, као и многобројна надметнута слова и надредне знаке - преко 4300 карактера.
На основу овог писма, а на захтев бројних научних институција, је урађен „Монах 5“, писмо погодније за научне радове. И ово писмо садржи све карактере као и „Хиландарски устав 5“ а финансијски га је подржало Министарство науке тако да је ово писмо бесплатно за све грађане Србије.
Радећи на старословенским писмима аутор је уочио да не постоји стандард па ни одговарајућа регистрација у Уникоду. Разрађен је концепт предлога за стандардизацију и, уз помоћ Виктора Савића, тачно дефинисана сва слова у реду – курентна (мала) и верзална (велика), затим надметнута слова, надредне знаке, лигатуре и бројеве. За потребе овог предлога урађена је нова верзија „Монах 6“ која покрива комплетано старословенско писмо, овог пута са 6400 карактера. Српска академија наука и уметности је усвојила овај предлог и октобра 2007. је организована међународна конференција „СТАНДАРДИЗАЦИЈА СТАРОСЛОВЕНСКОГ ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА И ЊЕГОВА РЕГИСТРАЦИЈА У УНИКОДУ“. У поступку је дискусија слависта из целог света а аутор концепта и предлога очекује да ће после 1000 година старословенско писмо коначно бити стандардизовано.
Да би се заокружио старословенски језик и писмо урађена је Глагољица (најстарије словенско писмо) и Грађаница – писмо које се користило после реформи Петра I за грађанске потребе.
Од маја 2007. ради у Задужбини светог манастира Хиландара.
* Why Square и Just Square лиценцирао је Линотип. Текст је доступан на адреси http://www.linotype.com/2271/zorankostic.html